Senilna degeneracija žute mrlje predstavlja jedan od najčešćih uzročnika trajnog gubitka vida u zapadnom svetu nakon 50. godine života. U SAD, oboljenje je prisutno u oko 10% pripadnika populacije starije od 65. godina, a procenat zastupljenosti se povećava sa godinama starosti. Gubitak vida nije potpun; ovo oboljenje karakteriše gubitak centralnog vida, dok periferni vid ostaje očuvan. U svojoj odmakloj formi obolelima postaje otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti – čitanje, pisanje, vožnja automobila, gledanje televizije, obavljanje kućnih poslova.
Poremećaj zahvata oba oka, s tim što su promene obično izraženije na jednom oku. Nastaje kao posledica udruženog dejstva više faktora – nasleđa, metaboličkih i funkcionalnih poremećaja, uključujući visok krvni pritisak, gojaznost, povećan nivo masnoća u krvi, pušenje, aterosklerozu. Patološke promene karakteristične za ovo oboljenje zahvataju žutu mrlju (makulu), deo mrežnjače odgovoran za najjasniji vid, precizno raspoznavanje detalja, oblika i boja, a ne zahvataju preostali deo mrežnjače odgovoran za periferni vid, te tokom evolucije bolesti ostaje očuvana funkcija registrovanja pokreta i snalaženja u prostoru.
Iako se kao sastavni deo procesa starenja odigravaju određene promene u žutoj mrlji, tek sa pojavom žućkastih depozita, tzv. druza, može se sa sigurnošću govoriti o staračkoj degeneraciji makule. Pacijenti u ovoj, početnoj fazi bolesti imaju očuvanu vidnu oštrinu, i odsustvo značajnije simptomatologije. Kako oboljenje napreduje javlja se smanjenje vidne oštrine, te posmatrani predmeti postaju nejasni, zamućeni, izobličeni; nemoguće je razlikovanje detalja, npr. crta lica, boje postaju manje živopisne, a spora je adaptacija na tamno ili svetlo okruženje. U zavisnosti od toga da li postoji razlika u zahvaćenosti oba oka, simptomatologija će biti više izražena na jednom oku, što nekim pacijentima može biti i prvi znak oboljenja. U kasnijoj fazi bolesti dolazi do potpunog gubitka centralnog vida i pojave tzv. centralnog skotoma (npr. pacijent vidi zidni sat, njegov oblik, ali ne vidi brojeve i kazaljke).
Senilna degeneracija makule se javlja u dve frome, kao suva ili atrofična forma, i vlažna ili eksudativna forma. Suva forma se karakteriše pojavom druza i kasnijom atrofijom određenih slojeva makule, i predstavlja sporo progedirajuću formu oboljenja, te pacijenti mogu imati dugogodišnje odsustvo izraženije simptomatologije. Vlažna forma je ređi, ali teži oblik bolesti, koji nekada može da se nadoveže na suvi oblik oboljenja. Karakteriše se pojavom novih krvnih sudova u sudovnjači koji urastaju u predeo žute mrlje, i zahvaljujući sklonosti ka propuštanju tečnosti i krvarenju, dovode u najgorem slučaju do trajnog gubitka centralnog vida u vrlo kratkom vremenskom periodu.
Oboljenje se najčešće slučajno otkriva prilikom pregleda očnog dna iz nekog drugog razloga, jer najveći broj obolelih ima odsustvo značajnije simptomatologije. Zbog toga je korisno u periodu kada se bolest najčešće ispoljava, odnosno nakon 60. godine života, periodično obaviti kompletan oftalmološki pregled. Moguće je i da se sami testirate: posmatrajte određeni predmet naizmenično poklapajući jedno i drugo oko, i ukoliko primetite razliku poželjno bi bilo da se javite vašem lekaru. Možete koristiti i test Amslerove rešetke – koristan je u preventivne svrhe, a možete ga dobiti kod oftalmologa koji će vam ujedno i objasniti kako da ga koristite. Lečenje suve forme oboljenja nije moguće, dok vlažna forma zahteva invazivan oftalmološki tretman. Upotreba vitaminskih i mineralnih suplemenata u određenim slučajevima može usporiti progresiju oboljenja.
Uzimajući u obzir skromne mogućnosti lečenja, teške komplikacije, kao i to da je procenat starijih u opštoj populaciji u razvijenim zemljama sve veći, staračka degeneracija makule je bolest koja će svoj pun zamajac imati u vremenu koje dolazi. S toga je neophodno sprovoditi prevenciju i rano dijagnostikovanje bolesti. Na taj način je moguće uticati na progresiju bolesti, i što duže očuvanje kvaliteta života obolelih.
